Penzioneri u FBiH od januara traže isplatu 13. penzije u iznosu od 670 KM zbog galopirajuće inflacije.
Zapravo, traže aprilsko usklađivanje penzija za pet posto i izmjene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u vezi sa usklađivanjem penzija.
Ali, Federalna vlada nema razmijevanja ili nema finasijskih sredstava.
Ovosedmični sastanak saveza penzionera i nadležnih bio je fijasko.
Penzioneri kažu, svakako već odavno jedva sastavljamo kraj s krajem.
Kako je danas biti penzioner? Divnooo.
Bilo bi divno, da nije ironično. Međutim penzionerima nikada teže. To potvrđuje i Fadila, koja odmara na klupi, nakon što je platila račune.
“Tako se živi, platim tamo ono što treba, što mi ostane ja razgodim i tako kupim šta mi treba a ono ostalo razgodim, a viška nikad”, kaže Fadila.
Ni kod ostalih penzionera viška nema. Plaćanje računa, lijekovi, hrana i onda do kraja mjeseca preživljavanje.
“Nije lako, cijene idu uduplo, a znate koliko je penzija povećana”.
“Za jedan ručak imalo pristojan sa malo mesa, ovoga, onoga vama treba 60-70 maraka. Mjesec ima 30 dana pa vi vidite može li se to priuštiti”.
“Teško je ko ima djecu da im pomogne to je u redu, a ovo ostalo je jako teško”.
“Teško za penzionere, teško. Pogotovo evo vidite, struja ide deset posto, Federalna vlada ne radi ništa na poboljšanju”.
I nažalost tako je, Federalna vlada nije prihvatila zahtjev penzionera da se penzije povećaju za pet odsto. Za njih je prihvatljivo- do dva odsto.
“To nam ništa ne znači, ni pet posto, a ne to dva posto i da je deset, to je ipak slaba pomoć”.
“Za njih može odmah 500 maraka da podigne platu a kod nas za pet posto. Šta je pet posto, na sto maraka, pet maraka. Šta je to. To se mogu kupiti dva hljeba”.
“Posebno to jedan do dva posto to vam ništa ne znači. Ništa to odmah treba povećati za 20 posto”.
“Što oni povećaju to je nula, nula je to. Na pijaci opet povećaju povrće i voće i od toga nisi ništa dobio”.
Pa tako nije ni čudo što penzionere, pogotovo one sa najnižom penzijom nazivaju mađioničarima.
“Pa jesu, jesu mađioničari. Malo se dobije i onda jedan mjesec platiš račune, drugi mjesec malo uštediš i ostaviš za hranu i onda opet za račune i tako se nekako uklapa”.
“Mnogih je takvih koji imaju svoju djecu vani pa ih pomažu, pa ih ja znam”.
“Što se tiče penzije malo je supruga ima, malo ja, pa krpimo a djeca ne rade pa im pomažemo tako da je to vrlo teško”.
“Ništa ne ostane, nula za jesti ali eto hvala Bogu djeca su mi se snašla, isškolovala sam ih pa sam valjda zaslužila da me hrane”.
Mnogi se oslanjaju na djecu, a mnogi kojima nema niiko pomoći nalaze se u redovima javne kuhinje koji je godinama sve duži.
(Izvor: una.ba)
