Autor: sandric84

Mada se u današnje vrijeme sve više promoviše upotreba sirove hrane i minimalnog kuvanja namirnica na pari, kako bi se iz njih izvuklo što više nutrijenata, ponekad je namirnicu potrebno termički obraditi kako bi postala zdravija.

Da bi se iskoristile sve hranljive materije, mrkvu, cveklu, karfiol, tikvice i bundevu je potrebno skuvati. To je povrće čiji se antioksidansi bolje apsorbuju u tijelu ako su prethodno bili na visokoj temperaturi.

Kuvanje, međutim, nema pozitivan učinak na bolju apsorpciju nutrijenata iz svog povrća. Ono koje je bogato vitaminima C i B, poput brokolija, graška, špinata i zelene salate, zdravije je kada se jede sirovo. Povrće bogato antioksidansima koje je, takođe, zdravije jesti sirovo, su bijeli luk, korijen peršuna i praziluk, a od začina – zeleni biber u zrnu.

Vitamini rastvorljivi u mastima, A, D, E i K, su stabilniji, dok su vitamini rastrvorljivi u vodi, kao što su C i B, osjetljiviji na kuvanje i lako se gube. Zato, ako vam ostane voda od kuvanja povrća, koristite je u supama ili sosovima, jer sadrži sve hranljive materije.

Kad jedete kuvani paradajz, apsorbovaćete veći nivo likopena, koji ima odlična antioksidantna svojstva i smanjuje rizik od nastanka raka, nego ako jedete paradajz salatu. Iako kuvanje paradajza smanjuje sadržaj vitamina C za 30 odsto, važno je što se sadržaj likopena povećava za više od 50 odsto u roku od 30 minuta kuvanja.

Zagrijavanje pečuraka, bilo da pravite sos, roštilj ili varivo, oslobađa kalijum, koji je važan u izgradnji i održavanju zdravlja mišića. Međutim, nakon jedne termičke obrade nije poželjno ponovo ih podgrijavati.

Ako špinat kratko prokuvate, lakše ćete apsorbovati kalcijum, gvožđe i magnezijum. Špinat u salati možete jesti i svjež, naročito kad je mlad, ali će se tako mnogo teže apsorbovati njegove hranljive materije. Ovo povrće, baš kao i pečurke, nije poželjno kasnije podgrijavati.

Grickajući svježu mrkvu apsorbovaćete manje od pet odsto antioksidansa – karotena, dok ćete, s druge strane, unijeti i do pet puta veću količinu istog sastojka iz kuvane mrkve. Istraživanja, međutim, pokazuju da kuvanjem ovog povrća dolazi do potpunog gubitka isto tako važnog antioksidansa – polifenola, pa tako termička obrada, pozitivno djeluje na jedne, a negativno na druge sastojke.

Paprike su odličan izvor antioksidanasa, posebno beta-karotena, beta-kriptoksantina i luteina. Toplota razbija ćelijske zidove, čineći karotenoide lakšim za apsorpciju.

Kao i kod paradajza, vitamin C se gubi kada se paprika kuva, jer odlazi u tečnost, tako da je bolje da se paprika ispeče, prenosi “Politikin magazin”.

Visoki krvni pritisak ili hipertenzija jedan je od nekoliko ključnih faktora rizika za srčane bolesti. Obično ga je teško otkriti jer nema mnogo vidljivih znakova ili simptoma.

Dobra vijest je da se krvnim pritiskom može upravljati promjenama životnog stila, kao što je smanjenje stresa, fizička aktivnost, izbjegavanje cigareta i zdrava ishrana.

Što se tiče ishrane, American Heart Association preporučuje jedenje primarno biljne hrane i ribe. Predlažu ograničavanje zasićenih i trans masti, alkohola, natrijuma, masnog mesa i dodatih šećera.

Ipak, određena hrana ima ključne hranljive materije ili jedinstvena svojstva koja snižavaju krvni pritisak. Dijetetičari su otkrili nekoliko takvih namirnica koje preporučuju za snižavanje krvnog pritiska, a koje mnogi zanemaruju.

Cvekla

“Ovo povrće bogato je nitratima koje tijelo pretvara u azot-suboksid, hemijsko jedinjenje koje opušta i širi krvne sudove te poboljšava protok krvi”, kaže dijetetičarka i nutricionistkinja Marija Silvester Teri za EatingWell. Nitrati takođe smanjuju količinu rada koju srce mora da obavi da bi pumpalo krv kroz naš sistem, objašnjava dijetetičarka Čarli Sen-Loren Beucejor. Ona preporučuje dodavanje cvekle u salate ili smutije.

Krompir

Često odbačen zbog previsokog glikemijskog indeksa, krompir je zapravo hrana bogata hranljivim materijama koju vrijedi uključiti u ishranu za dobar krvni pritisak. Marija Teri navodi da jedan krompir sadrži 515 miligrama kalijuma, koji pomaže tijelu da izluči natrijum i smanji napetost u krvnim sudovima, što zauzvrat pomaže u snižavanju krvnog pritiska. “Osim toga, kada se priprema s korom i kuva u ulju, kao što je maslinovo ili ulje avokada, dobijamo prednosti vlakana i masti zdravih za srce”, dodaje Teri.

Bijeli luk

Bilo da ga volimo u prahu, ekstraktu, ulju ili cijelom obliku, uključivanje bijelog luka u ishranu ukusan je način za snižavanje krvnog pritiska. Zapravo, i Teri i dijetetičarka Mici de Ma preporučuju jedenje ovog povrća. “Bijeli luk može pomoći u snižavanju krvnog pritiska kod ljudi koji već imaju visok krvni pritisak, zbog jedinjenja poput alicina i S-alil-L-cisteina (SAC). Mogu se boriti protiv upala, djelovati kao antioksidansi i proširiti krvne sudove, što je dobro za protok krvi”, objašnjava Mici de Ma.

Bobičasto voće

Mnogi su ljudi zbunjeni i ne znaju treba li da jedu voće zbog sadržaja šećera u njemu. Međutim, bobičasto voće posebno je korisno za hipertenziju. De Ma ističe: “Bobičasto voće bogato je antocijaninima i nekim flavonolima. Antocijanini su ono što bobičastom voću daje boju i pomažu u prevenciji srčanih bolesti.” Osim toga, jedno istraživanje je pokazalo da jedenje otprilike 150 grama borovnica dnevno poboljšava protok krvi.