Serviseri veš-mašina otkrivaju koje greške najčešće prave vlasnici, koliko koštaju popravke i zašto skuplji uređaj nije uvijek bolji izbor.
Troškovi popravke kućnih aparata postali su toliko važna tema da je i Evropska unija odlučila da dodatno zaštiti potrošače.
Od 31. jula 2026. godine primjenjuju se nova evropska pravila o pravu na popravku, čiji je cilj da olakšaju popravljanje uređaja, produže njihov vijek trajanja i smanje potrebu za kupovinom novih.
Međutim, dok se na evropskom nivou podstiče popravka neispravnih uređaja, serviseri upozoravaju da mnogi građani nepotrebno troše novac jer zanemaruju osnovno održavanje veš-mašina.
O najčešćim kvarovima, troškovima popravki i greškama prilikom korišćenja veš-mašina govorila su dvojica majstora iz Hrvatske, Zlatko i Robert Frljuk. Njihova iskustva pokazuju da problemi zbog kojih građani pozivaju servisera često nastaju zbog začepljenih dijelova, nepravilnog korišćenja uređaja ili nedovoljnog održavanja.
Majstor Zlatko ističe da se tokom rada redovno susreće s problemima koje bi vlasnici veš-mašina mogli da riješe i sami.
“Najviše me zovu jer im se zapušio filter. Svašta nalazim unutra, od tangi do čarapa”, ispričao je.
Zapušen filter može da vas košta 60 evra
Problem nastaje kada se filter duže vrijeme ne čisti, pa se u njemu postepeno nakupljaju različiti predmeti i nečistoće. Kada veš-mašina zbog toga prestane normalno da radi, vlasnici često ne znaju šta je uzrok problema i odlučuju da pozovu servisera.
Takva intervencija, prema Zlatkovim riječima, može da košta oko 60 evra (117 KM), iako je riječ o problemu koji se često može spriječiti redovnim održavanjem.
Zbog toga vlasnicima veš-mašina savjetuje da filter čiste jednom mjesečno.
“Ako to radite redovno, nećete imati problema”, poručuje on za portal Zagreb.info, a prenosi Dnevno.hr.
Prije čišćenja potrebno je pridržavati se uputstava proizvođača, isključiti uređaj iz struje i pripremiti se na mogućnost isticanja zaostale vode.
Osim zapušenih filtera, Zlatko se često susreće i s pritužbama građana da se iz veš-mašine širi neprijatan miris. Iako vlasnici ponekad posumnjaju na ozbiljniji kvar, uzrok može biti jednostavna navika koju mnogi imaju nakon završetka pranja.
Jedna navika stvara neprijatan miris
Dio korisnika odmah zatvara vrata veš-mašine nakon pranja, ne ostavljajući dovoljno vremena da se njena unutrašnjost osuši i provjetri.
“Još ima ljudi koji veš-mašinu sve vrijeme drže zatvorenu, zbog čega smrdi. Valjda im ljepše izgleda. Takvima uvijek kažem da ostave vrata otvorena nakon pranja kako bi unutrašnjost mogla da se provjetri”, objašnjava majstor.
Drugi serviser, Robert Frljuk, upozorava na još jednu čestu grešku koja može negativno da utiče na rad uređaja. Riječ je o količini veša koju građani stavljaju u bubanj.
Na svakoj veš-mašini naveden je maksimalni kapacitet, na primjer sedam, osam ili deset kilograma. Međutim, pojedini korisnici pogrešno tumače šta ta oznaka zapravo znači.
“Ljudi se drže uputstava na veš-mašini, ali onda misle da se to odnosi na mokar, a ne na suv veš”, objašnjava Frljuk.
Pretrpavanje veš-mašine može da izazove ozbiljne probleme
Kapacitet veš-mašine odnosi se na težinu suvog veša, a ne na njegovu težinu nakon što upije vodu. Pritom, dozvoljena količina veša može da zavisi i od izabranog programa pranja.
Frljuk upozorava da bubanj ne bi trebalo napuniti toliko da u njemu više nema dovoljno prostora za pomjeranje odjeće.
“Pravilo je da, kada stavljate veš u mašinu, mora da ostane slobodnog prostora. Pretrpana mašina mogla bi da počne da skače, a to niko ne želi”, upozorava on.
Dok se Zlatko najčešće susreće sa zapušenim filterima, Frljuk kaže da mu se građani najviše javljaju zbog problema s dovodom vode.
“Najčešće zovu zbog kamenca na posudi za dovod vode, koja se nalazi iznad fioke za deterdžent. To se zapuši i onda voda ne prolazi”, objašnjava on, dodajući da takva popravka može da košta između 40 i 60 evra (78 do 117 KM).
Iako na prvi pogled može da izgleda kao ozbiljan kvar, uzrok ponekad može biti začepljenje koje ometa normalan protok vode.
Ipak, vlasnici uređaja ne bi trebalo samostalno da rastavljaju dijelove veš-mašine ako ne znaju kako da bezbjedno pristupe problemu.
Kada se popravka više ne isplati?
Jedno od najvažnijih pitanja nakon kvara jeste da li se više isplati ulagati u postojeću veš-mašinu ili kupiti novu.
Majstor Zlatko smatra da bi kupovinu novog uređaja trebalo ozbiljno razmotriti kada cijena popravke pređe 200 evra (391 KM). Naravno, isplativost zavisi i od starosti veš-mašine, njenog stanja i vrste kvara.
Robert Frljuk ističe da mnogi vlasnici ne mogu sami da procijene koliko je problem ozbiljan, zbog čega im je stručna procjena potrebna čak i kada na kraju odluče da odustanu od popravke.
“Većina ljudi, kada pozove majstora, ne zna u čemu je problem sa njihovom mašinom. Zato mora da pozove majstora da utvrdi da li treba da je baci i kupi novu ili se popravka isplati”, kaže on.
Međutim, i sama procjena kvara može da predstavlja dodatni trošak. Frljuk objašnjava da naplaćuje dolazak na teren bez obzira na to koliko će vremena provesti kod korisnika.
“Izlazak na teren naplaćujem 40 evra, bez obzira na to da li ću ostati minut ili sat vremena”, objašnjava on, a prenosi Zagreb info.
Kakvu veš-mašinu majstor nikada ne bi kupio?
Kada popravka više nema ekonomskog smisla, sljedeća odluka je izbor novog uređaja. Iako se na tržištu nude veš-mašine različitih cjenovnih kategorija, s brojnim funkcijama i naprednim programima, Frljuk smatra da visoka cijena ne mora nužno da znači i najbolju kupovinu.
Njegova preporuka je prilično jednostavna.
“Ne isplati vam se da kupujete veš-mašinu skuplju od 350 evra. To samo znači da ćete skuplje plaćati rezervne dijelove kada se mašina pokvari”, upozorava on.
Prema njegovom mišljenju, na hrvatskom tržištu posebno vrijedi razmotriti veš-mašine marki Gorenje i Končar, prvenstveno zbog dostupnosti servisne mreže.
Pritom ističe da veliki broj dodatnih programa, kojima proizvođači često privlače kupce, u svakodnevnoj upotrebi uglavnom ostaje neiskorišćen.
“Većina tih skupih veš-mašina ima funkcije koje niko živ ne koristi. Većina ljudi koristi dva ili tri programa, a za ostale čak ni ne zna da postoje”, zaključuje majstor.
